Za razliku od većine hrane, u mnogim zemljama proizvođači piva, žestokih pića i vina nisu zakonski obavezni da navedu kalorijsku vrednost pića koja sadrže više od 1,2% alkohola po zapremini. Zbog toga se često stvara pogrešan utisak da alkoholna pića nemaju značajan uticaj na dnevni kalorijski unos.

Istraživanja pokazuju da većina ljudi nije svesna koliko se kalorija „krije“ u pićima koja konzumiraju. Važno je naglasiti da su ove kalorije praktično prazne, jer ne pružaju gotovo nikakvu nutritivnu vrednost. Poređenja radi, alkohol sadrži skoro dvostruko više kalorija po gramu nego ugljeni hidrati i proteini.

Kako biste efikasno upravljali kalorijskim unosom, preporučuje se savetovanje sa zdravstvenim radnikom ili nutricionistom, koji vam može pomoći da donosite informisane odluke u skladu sa preporučenim smernicama.

Iako su „skrivene kalorije“ često prvi aspekt na koji se pomisli, alkohol utiče na apetit na više načina.

1. Impulsivno ponašanje: Kod mnogih ljudi alkohol može podstaći impulsivno ponašanje koje utiče na navike u ishrani. Prekomerno konzumiranje alkohola u kratkom vremenskom periodu može dovesti do epizoda prejedanja, odnosno unosa velike količine hrane u kratkom vremenskom roku. Ovo je u velikoj meri posledica smanjenih inhibicija koje alkohol izaziva.
   
   Iako je alkohol izvor kalorija, on istovremeno šalje signal mozgu koji pojačava želju za hranom, jer mozak ulazi u takozvani „evolutivni režim gladi“. Kao rezultat toga, povećava se sklonost ka prejedanju.
2. Varenje i hormoni: Alkohol može negativno uticati na varenje i apsorpciju hranljivih materija, što potencijalno dovodi do hormonskih poremećaja koji povećavaju apetit. Na primer, alkohol može ometati normalno funkcionisanje leptina i drugih hormona koji regulišu glad i sitost. Ova hormonska neravnoteža može dovesti do češćeg osećaja gladi i slabijeg osećaja sitosti, što povećava rizik od prejedanja i dobijanja na težini.
3. San: Ne treba zanemariti ni uticaj alkohola na san. Poremećaji sna izazvani alkoholom mogu dodatno narušiti hormonsku ravnotežu u organizmu, što doprinosi povećanom apetitu i dobijanju na težini.

Iako alkohol u početku može izazvati pospanost, on remeti ciklus sna, dovodi do češćih buđenja tokom noći i smanjuje kvalitet sna. Ove promene utiču na hormone poput kortizola i grelina, koji imaju ključnu ulogu u regulaciji stresa i gladi. Povećan nivo kortizola može stimulisati apetit, dok je povišen grelin povezan sa pojačanim osećajem gladi. Zbog toga loš kvalitet sna usled konzumiranja alkohola može povećati verovatnoću prejedanja i, posledično, dobijanja na telesnoj težini.

Kada razmišljate o konzumiranju alkohola u kontekstu ciljeva vezanih za regulaciju telesne težine, važno je imati na umu da postoje različiti, ponekad i suprotstavljeni rezultati istraživanja. Neka ukazuju na to da je moguće smanjiti telesnu težinu i bez potpunog izbacivanja alkohola.

Ipak, važno je naglasiti da je gojaznost izrazito individualno stanje, koje ne utiče isto na svaku osobu. Zbog toga se savetuje konsultacija sa zdravstvenim radnikom, koji vam može pružiti personalizovane savete u skladu sa vašim potrebama i zdravstvenim stanjem.

Odnos između alkohola i regulacije telesne težine je složen i višeslojan. Dok radite na unapređenju svog zdravlja i regulaciji telesne težine, važno je da budete svesni uticaja koji konzumiranje alkohola može imati na vaše ciljeve.

Iako u nekim slučajevima nije neophodno potpuno izbaciti alkohol, umerenost i informisani izbori igraju ključnu ulogu. Takođe je važno napomenuti da nagli prekid konzumiranja alkohola, naročito kod osoba koje ga unose u većim količinama, može biti praćen neprijatnim simptomima bez odgovarajuće stručne podrške.

Ako ste vi, ili neko vama blizak, zabrinuti zbog uticaja alkohola na telesnu težinu i opšte zdravlje, obraćanje zdravstvenom radniku je razuman i odgovoran korak. Uz odgovarajuću podršku i savete, moguće je bezbedno i održivo napraviti promene. Znanje i samosvest vam mogu pomoći da donesete najbolje odluke za svoje blagostanje.