Go to the page content
O GOJAZNOSTI

Bolji san, bolje zdravlje: upravljanje apnejom u snu kod osoba koje žive sa gojaznošću

Gojaznost i opstruktivna apneja u snu (OSA - obstructive sleep apnoea) su dva zdravstvena stanja koja se često javljaju zajedno i pogađaju milione ljudi širom sveta.

Razumevanje načina na koji gojaznost utiče na nastanak i težinu OSA, kao i sagledavanje efikasnih i održivih terapijskih opcija, ključno je za unapređenje ukupnog zdravlja i kvaliteta života.

4 min. čitanja
good-sleep-helps-you-eat-healthier

*Na slici je model, a ne pravi pacijent.

Šta je opstruktivna apneja u snu?

Opstruktivna apneja u snu (OSA) je čest poremećaj spavanja kod kojeg dolazi do ponovljenih prekida disanja tokom sna. Do toga dolazi kada se mišići u grlu previše opuste, što privremeno dovodi do zaprečenja disajnih puteva.

Ovi prekidi disanja mogu izazvati loš kvalitet sna, izražen umor i niz drugih zdravstvenih problema. Smatra se da OSA pogađa približno 3-7% muškaraca i 2-5% žena u opštoj populaciji.

Kako gojaznost utiče na apneju u snu?

Gojaznost predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj opstruktivne apneje u snu. Višak telesne težine, naročito masnog tkiva u predelu vrata i abdomena, može dovesti do fizičkih promena koje otežavaju disanje tokom sna. Na primer:

  • Višak telesne težine: Masno tkivo oko vrata može suziti disajne puteve i povećati verovatnoću otežanog disanja tokom spavanja.
  • Abdominalno masno tkivo: Veće količine masnog tkiva u predelu stomaka mogu vršiti pritisak na dijafragmu, smanjiti kapacitet pluća i otežati disanje.
  • Upala: Upalni procesi povezani sa gojaznošću mogu zahvatiti gornje disajne puteve i dodatno povećati rizik od OSA.

Veza između gojaznosti i OSA često stvara začarani krug: gojaznost doprinosi razvoju apneje u snu, dok nelečena apneja dovodi do lošeg sna, što može doprineti daljem povećanju telesne težine. Istraživanja pokazuju da osobe koje žive sa gojaznošću često imaju kraći i lošiji san u poređenju sa osobama zdrave telesne mase.

Demografske razlike u gojaznosti i apneji u snu

Rizik od razvoja gojaznosti i OSA može zavisiti od različitih faktora, uključujući pol, etničku pripadnost i socioekonomski status.

  • Polne razlike: Muškarci češće razvijaju OSA u poređenju sa ženama, iako se rizik kod žena povećava nakon menopauze usled hormonskih promena.
  • Etničke razlike: Određene etničke grupe, poput afroameričke i hispano populacije, imaju veću učestalost gojaznosti i OSA, što je povezano sa genetskim, kulturnim i socioekonomskim faktorima.
  • Starost i socioekonomski status: Starije osobe i one iz nižih socioekonomskih sredina imaju veći rizik, delom zbog promena u telesnoj kompoziciji sa godinama i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti i zdravim životnim navikama.

Dugoročne terapijske opcije

Lečenje gojaznosti i opstruktivne apneje u snu zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje promene životnog stila, medicinske intervencije, a u određenim slučajevima i operaciju. Ako sumnjate da vi ili neko vama blizak imate OSA, važno je da se obratite lekaru. Posmatranje apneje u snu kao hroničnog stanja omogućava dugoročniji i uspešniji terapijski pristup.

Održive promene životnog stila, poput smanjenja unosa namirnica sa visokim sadržajem fruktoznog kukuruznog sirupa i redukcije stresa, takođe igraju važnu ulogu.

  1. CPAP terapija (kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima): Najčešća početna terapija za OSA. Podrazumeva nošenje maske tokom spavanja koja obezbeđuje stalan protok vazduha i drži disajne puteve otvorenim. Iako je veoma efikasna, dugoročna primena može biti izazovna za neke osobe.
  2. Hirurške procedure: U određenim slučajevima može biti potrebna operacija radi uklanjanja viška tkiva ili korekcije položaja vilice kako biste imali stalno otvorene disajne puteve. Hirurgija se uglavnom razmatra tek kada druge terapijske opcije nisu dale rezultate.
  3. Bihejvioralne terapije: Kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I) može pomoći u poboljšanju obrazaca spavanja i indirektno doprineti regulaciji telesne težine.

Odnos između gojaznosti i opstruktivne apneje u snu je složen i zahteva održive strategije koje kombinuju promene životnog stila i efikasne medicinske terapije.

Smanjenje telesne težine može pozitivno uticati na apneju u snu, jer dovodi do smanjenja masnog tkiva u predelu abdomena i jezika, kao i mekih tkiva u gornjim disajnim putevima, omogućavajući tako mirniji i kvalitetniji san.

Razumevanjem ove međusobne povezanosti, vi možete bolje razumeti sopstveno telo, dok zdravstveni radnici mogu razviti ciljanije terapijske pristupe koji unapređuju kvalitet života.

 

References:
  1. Jehan S, Zizi F, Pandi-Perumal SR, Wall S, Auguste E, Myers AK, Jean-Louis G, McFarlane SI. Obstructive Sleep Apnea and Obesity: Implications for Public Health. Sleep Med Disord. 2017;1(4):00019. Epub 2017 Dec 12. PMID: 29517065; PMCID: PMC5836788.
  2. Vgontzas AN, Lin HM, Papaliaga M, Calhoun S, Vela-Bueno A, et al. Short sleep duration and obesity: the role of emotional stress and sleep disturbances. Int J Obes (Lond) 2008;32(5):801–809.
  3. Vorona RD, Winn MP, Babineau TW, Eng BP, Feldman HR, et al. Overweight and obese patients in a primary care population report less sleep than patients with a normal body mass index. Arch Intern Med. 2005;165(1):25–30.
  4. Jelic, S. et al. (2010) ‘Vascular inflammation in obesity and sleep apnea’, Circulation, 2010, pp. 1014–102. https://doi.org/10.1161/CIRCULATIONAHA.109.900357
  5. Lurie A. Obstructive sleep apnea in adults: epidemiology, clinical presentation, and treatment options. Adv Cardiol. 2011;46:1–42.
  6. Basoglu OK, Tasbakan MS. Gender differences in clinical and polysomnographic features of obstructive sleep apnea: a clinical study of 2827 patients. Sleep Breath. 2017:1–9.
  7. Amin A, Ali A, Altaf QA, Piya MK, Barnett AH, et al. Prevalence and Associations of Obstructive Sleep Apnea in South Asians and White Europeans with Type 2 Diabetes: A Cross-Sectional Study. J Clin Sleep Med. 2017;13(4):583–589.
  8. Redline S, Tishler PV, Hans MG, Tosteson TD, Strohl KP, et al. Racial differences in sleep-disordered breathing in African-Americans and Caucasians. Am J Respir Crit Care Med. 1997;155(1):186–192.
  9. Li KK, Kushida C, Powell NB, Riley RW, Guilleminault C. Obstructive Sleep Apnea Syndrome: A Comparison Between Far-East Asian and White Men. Laryngoscope. 2000;110(10):1689–1693
  10. Causes and risk factors (2024) National Heart Lung and Blood Institute. Available at: https://www.nhlbi.nih.gov/health/sleep-apnea/causes#:~:text=Age%3A%20Sleep%20apnea%20can%20occur%20at%20any%20age%2C,tongue%20and%20raise%20your%20risk%20of%20sleep%20apnea. Accessed September 2024
  11. Guglielmi, O., Lanteri, P. and Garbarino, S. (2019) ‘Association between socioeconomic status, belonging to an ethnic minority and obstructive sleep apnea: A systematic review of the literature’, Sleep Medicine, 57, pp. 100–106. doi:10.1016/j.sleep.2019.01.042.
  12. Jean Krieger, Daniel Kurtz, Christophe Petiau, Emilia Sforza, Daniel Trautmann, Long-Term Compliance With CPAP Therapy in Obstructive Sleep Apnea Patients and in Snorers, Sleep, Volume 19, Issue suppl_9, November 1996, Pages S136 – S143, https://doi.org/10.1093/sleep/19.suppl_9.S136
  13. Bettina Carvalho, Jennifer Hsia, Robson Capasso, Surgical Therapy of Obstructiv, Sleep Apnea: A Review, Neurotherapeutics, Volume 9, Issue 4, 2012, Pages 710-716, ISSN 1878-7479, https://doi.org/10.1007/s13311-012-0141-x
  14. Alexander Sweetman, Leon Lack, Peter G Catcheside, Nick A Antic, Simon Smith, Ching Li Chai-Coetzer, James Douglas, Amanda O’grady, Nicola Dunn, Jan Robinson, Denzil Paul, Paul Williamson, R Doug McEvoy, Cognitive and behavioral therapy for insomnia increases the use of continuous positive airway pressure therapy in obstructive sleep apnea participants with comorbid insomnia: a randomized clinical trial, Sleep, Volume 42, Issue 12, December 2019, zsz178, https://doi.org/10.1093/sleep/zsz178
  15. Henri Tuomilehto, Juha Seppä, Matti Uusitupa, Obesity and obstructive sleep apnea – Clinical significance of weight loss, Medicine Reviews, Volume 17, Issue 5, 2013, Pages 321-329, ISSN 1087-0792, https://doi.org/10.1016/j.smrv.2012.08.002.

SM25OB00146, decembar 2025

Da li vam je ovo bilo korisno?

Moglo bi vam biti zanimljivo

Kako hormoni regulišu apetit i izbor hrane
O GOJAZNOSTI | 4 min. čitanja

Kako hormoni regulišu apetit i izbor hrane

Saznajte kako hormoni gladi i sitosti utiču na vaš apetit, izbor hrane i telesnu težinu. Razumite biološke procese koji oblikuju ponašanje u ishrani i naučite strategije za dugoročno održavanje telesne težine.

Pronađite još povezanih tekstova