We have detected that you are located in . Do you want to switch to the local site?
Kroz vaš krvotok prolaze hemijski glasnici koji vam pomažu da kontrolišete apetit. Razumevanje njihovog delovanja može nam osvetliti ulogu biologije u regulaciji telesne težine i objasniti zašto su intervencije koje ciljaju osnovne biološke procese ključne za efikasno lečenje gojaznosti.
Ne odlučujemo svesno da li smo gladni ili siti nakon obroka, zar ne? Jednostavno osećamo te senzacije u pravo vreme i postupamo u skladu sa njima.
*Na slici je model, a ne pravi pacijent.
Takođe, ponekad ne možemo da objasnimo zašto u poslepodnevnim satima biramo čokoladicu umesto zelene jabuke, iako smo ujutru odlučno planirali da se držimo zdravih izbora.
Ako naše ponašanje u ishrani i izbor hrane nisu u potpunosti pod našom svesnom kontrolom, a ponekad se čak i kose sa našim namerama, koja je to druga sila koja utiče na nas, kako funkcioniše i zašto često „ruši“ naše planove?
Potraga za energijom je duboko ukorenjena u biologiji svih živih organizama: svima nam je hrana potrebna da bismo preživeli. Zato nije iznenađujuće što naši organizmi imaju tako složen sistem za kontrolu unosa hrane, a koji pokreću hormoni“, objašnjava prof. Džozef Projeto sa Univerziteta u Melburnu.
Hormoni deluju kao hemijski glasnici između tela i mozga, koordinirajući naše ponašanje u ishrani i izbor hrane. Ovi hormoni cirkulišu kroz krv i potiču iz različitih tkiva koja učestvuju u unosu i skladištenju energije:
Creva - primaju i vare hranu
Masno tkivo - skladišti energiju u obliku masti
Pankreas - proizvodi hormone uključene u skladištenje energije, poput insulina
Neki hormoni su odgovorni za stimulaciju gladi („hormoni gladi“), dok su drugi odgovorni za osećaj sitosti („hormoni sitosti“).
Nakon obroka, želudac smanjuje proizvodnju hormona gladi i šalje signal mozgu da prestanemo sa jelom. Istovremeno, nivoi hormona sitosti rastu i dostižu vrhunac između 30 i 60 minuta nakon jela.
Ova dinamična igra između hormona gladi i sitosti pomaže mozgu da reguliše ponašanje u ishrani. Pored toga, postoji i skup hormona koji utiče na izbor hrane i motiviše nas da jedemo, čak i kada fizička glad nije prisutna.
Nivoi hormona takođe se menjaju kada gubimo telesnu težinu. Istraživanja pokazuju da gubitak telesne težine izazvan dijetom dovodi do promena u hormonima koje mogu povećati rizik od vraćanja izgubljene težine; hormoni sitosti se smanjuju, a hormoni gladi se povećavaju.
Ove promene vode ka povećanom osećaju gladi, smanjenju osećaja sitosti i sagorevanju manje kalorija. One mogu trajati i do tri godine i verovatno su jedan od razloga zašto 8 od 10 ljudi, u dužem vremenskom period, ponovo dobija izgubljenu težinu. Ovi podaci sugerišu da kontrola gladi nakon gubitka telesne težine može pomoći ljudima da održe novu telesnu težinu.
Važno je zapamtiti da ne možemo potpuno kontrolisati hormone. Kada smo gladni, veoma je teško ne jesti, koliko god to želeli. Ipak, razumevanje načina na koji hormoni funkcionišu može nam pomoći da shvatimo koje intervencije i strategije mogu biti potrebne za efikasno upravljanje telesnom težinom.
Izračunajte svoj ITM i procenite rizike po zdravlje.
SM25OB00145, decembar 2025
