Društvo nas je godinama učilo da menopauza znači kraj ženstvenosti, kraj privlačnosti, kraj „mlade tebe“. Ali istina je suprotna - ovo je početak drugačije ravnoteže, trenutak kada telo više ne trpi preopterećenje koje godinama nosite, već vas tera da zastanete, da se dobro pogledate (spolja i iznutra), da oslušnete šta vam telo i um govore.

Da, hormoni se menjaju. Estrogen opada, a s njim i energija, stabilnost raspoloženja, pa i koncentracija. Dešava se da počente da se znojite na nekom važnom sastanku, pokušavate da sakrijete toplotni talas koji se penje od grudi do vrha glave, a vi mislite samo na jedno – izdrži da ne primete. Jer kada “valunzi” (toplotni talasi) počnu, teško je koncentrisati se na bilo šta drugo. Umirite se i čekate da prođe. Da li vam je poznato? 

Međutim, sa druge strane, u nama počinje da raste nešto drugo - unutrašnja jasnoća.
Počinjete da sagledavate sopstvenu realnost i često tačno znate šta ili koga treba da pustite da ode.

Toplotni talasi, preznojavanje, nesanica, nagle promene raspoloženja, „brain fog“, pa onaj uporan osećaj gladi – “food noise” - kada niste sigu rni da li vam treba hrana ili uteha. Ne brinite, to nisu znaci slabosti. To je samo telo koje pokušava da se prilagodi novom ritmu.

Istraživanja pokazuju da čak 75% žena doživljava toplotne talase tokom menopauze, a simptomi mogu trajati prosečno 7.4 godine. Ali svaka žena je jedinstvena - neko će proći kroz ovu fazu gotovo neprimetno, dok će neko osećati intenzivne promene.

Mnoge žene u menopauzi primete i promene u težini - posebno u predelu stomaka. Ne zato što jedu više, već zato što metabolizam usporava, a hormonska ravnoteža se pomera. Masnoće se lakše talože, a teže sagorevaju. I kilogrami koji su ranije „nestajali“ posle dve šetnje sada tvrdoglavo ostaju.

Razlog je u padu estrogena, hormona koji direktno utiče na način na koji telo skladišti energiju. Masnoće se sada lakše talože oko stomaka i unutrašnjih organa, čak i kada jedete isto kao ranije. Insulinska osetljivost takođe opada, što znači da telo teže procesuira šećere i ugljene hidrate.

A tu je i kortizol - hormon stresa. U perimenopauzi, kada se osećate iscrpljeno i emocionalno nestabilno, nivo kortizola raste, a on ima omiljeno mesto za skladištenje energije - upravo stomak.

Kod nekih žena tada se javlja i gojaznost, često kao posledica kombinacije hormonskih promena, stresa, manjka sna i potrebe za smirivanjem unutrašnjeg nemira hranom.

Ali to nije poraz. To je znak da je vreme za drugačiji pristup sebi - sa više brige, manje kritike i više razumevanja.

Jer nije bilo prostora ni mesta da se o tome govori.
Jer „žena mora da ćuti i trpi“.
Jer se menopauza smatrala sramotom, nečim što treba sakriti ispod osmeha i uredne frizure.

Iako su i naše majke i bake prolazile kroz iste ove simptome, na žalost, prolazile sui h same - bez podrške, bez informacija, bez prava da kažu da im je teško. Danas o menopauzi znamo mnogo više, ali i dalje nedovoljno o njoj razgovaramo u javnosti, posebno u našem, još uvek patrijarhalnom društvu, gde se očekuje da žena u svakoj fazi života „drži sve pod kontrolom“ - i porodicu, i posao, i emocije, i svoje telo koje se menja pred njenim očima.

Pokušavate da ostanete fokusirani dok vam se mozak ne zamuti od vrućine. Na sastanku sedite mirno, ali ispod stola vam ruke drhte, jer telo radi po svom ritmu.
Nema pauze, nema razumevanja, samo pokušaj da „niko ne primeti“.

A trebalo bi da možete da kažete: „Da, u menopauzi sam. I da, radim jednako dobro kao pre.“ Jer menopauza ne smanjuje vaše sposobnosti. Samo traži da usporite da bi ostale snažne, da se odmorite kako bi nastavile.

Žene u menopauzi čine značajan deo radne snage - u Srbiji to su žene između 45 i 60 godina koje su često na vrhuncu svoje karijere. Ipak, nedostatak razumevanja i podrške na radnom mestu može značajno uticati na njihov kvalitet života i produktivnost.

Zato svaka iskrena priča o menopauzi razbija mitove. Sa prijateljicom, ćerkom, koleginicom. Sa lekarom koji ume da sasluša. Jer tek kada se o menopauzi govori otvoreno, nestaje osećaj krivice, stida i usamljenosti koji mnoge žene godinama nose.

Menopauza nije bolest. To je novo poglavlje života koje zaslužuje da se živi s ponosom, ne u tišini.

Da, ne izgledamo više isto kao pre deset, dvadeset godina, ali naša ženstvenost više nije samo u onome što vidimo u ogledalu, već u miru s kojim prihvatamo sebe. U toplini pogleda, u iskustvu, u snazi da kažemo „ne“ stvarima ili ljudima koji nam više ne odgovoraju.

Menopauza ne oduzima ženstvenost – ona je oblikuje, usporava, produbljuje i vraća nama samima.