Da li se gojaznost nalazi u genima?

Savremena istraživanja pokazuju da geni mogu značajno uticati na način na koji vaše telo reguliše težinu. Oni, između ostalog, utiču na to:

• koliko hrane imate tendenciju da pojedete u jednom obroku
• kako vaše telo reaguje kada osećate sitost
• koliko zadovoljstva osećate pri konzumiranju određenih vrsta hrane
• kolika količina energije je potrebna za osnovne telesne funkcije, poput disanja ili cirkulacije krvi
• kako i gde se višak kalorija skladišti u vašem telu u obliku masnog tkiva

Kao što geni mogu da odrede boju vaših očiju, oni takođe mogu uticati i na vašu sklonost ka povećanju telesne težine ili razvoju gojaznosti.

Geni igraju centralnu ulogu u gojaznosti. Ali ako su genetika i gojaznost toliko povezani, zašto se čini da je danas više ljudi pogođeno gojaznošću? Pre sto godina bilo je veoma malo ljudi sa gojaznošću - da li je gojaznost zaista genetska?

Naši geni se nisu mnogo promenili tokom poslednjih sto godina. Zapravo, nisu se mnogo promenili ni tokom poslednjih 50.000 godina. Ono što se promenilo jeste naše okruženje.

Kako genetičar Frensis Kolins (Francis Collins) kaže: "Genetika napuni pištolj, a okruženje povuče okidač." To znači da genetski i faktori iz okruženja možda ne deluju samostalno, već međusobno reaguju da bi proizveli rezultat.

Danas živimo u drugačijem okruženju u odnosu na ljude koji su živeli pre stotinu ili više godina. Suočavamo se sa drugačijim vrstama stresa, hrane i tehnologije. Moderni svet interaguje sa našim genima i gojaznost je deo tog rezultata.

Profesor Džozef Projeto (Joseph Proietto), istraživač i klinički specijalista za gojaznost, objašnjava vezu genetike i gojaznosti kroz jednostavnu metaforu. Zamislite dva lonca različitih veličina: jedan prima 5 litara vode, a drugi 50 litara. Lonci stoje napolju na kiši preko noći. Ujutru su oba lonca puna vode.

Kada pogledate oba lonca, vidite da veći lonac drži više vode od manjeg. Profesor Projeto objašnjava da je to zato što je veći lonac napravljen da drži više vode. "Drugim rečima, potrebni su vam i vaša genetska struktura (kako je lonac napravljen) i okruženje (kiša) da bi se razvila gojaznost," kaže on.

Neki od prvih dokaza o vezi između genetike i gojaznosti došli su od istraživača sa Univerziteta Mičigen. Godine 1952. sproveli su studiju sa 81 parom blizanaca, merenjem različitih karakteristika - od dužine stopala i podlaktice, pa čak i do visine nosa.

Merenja su omogućila istraživačima da utvrde verovatnoću da su ove osobine nasleđene od roditelja. Od svih osobina koje su istraživači merili, otkrili su da su one sa najvećom stopom naslednosti bile telesna težina i obim struka.

Od tada je urađeno mnogo studija koje upoređuju blizance. Istraživači su otkrili da, bez obzira da li su odgajani zajedno ili odvojeno, identični blizanci imaju sličnu težinu.

To pokazuje da vaše okruženje, način na koji živite i šta radite nisu jedine stvari koje utiču na vašu telesnu težinu. Umesto toga, geni imaju veliku moć u određivanju koliko težite.

Ovi nalazi pružaju nepobitne dokaze da su genetika i gojaznost usko povezani. Neki dokazi sugerišu da je gojaznost između 40% i 70% određena genetikom. To znači da geni koje nasledite od roditelja mogu povećati vaš rizik od razvoja gojaznosti.

Što više znate o genetici i gojaznosti, to ste informisaniji kada donosite odluke o upravljanju svojom težinom. Na primer, možete biti svesniji različitih okidača u svom okruženju koji mogu dovesti do prejedanja ili povećati rizik od razvoja gojaznosti.

Takođe je važno imati na umu da, zbog naše individualne genetike i faktora gojaznosti, različito reagujemo na različite vrste tretmana. Strategije i tretmani koji funkcionišu za jednu osobu možda neće funkcionisati za drugu. Zato svaka osoba treba individualan pristup upravljanju težinom.

Razumevanje genetske komponente gojaznosti ne znači da ste osuđeni - već da zaslužujete pristup koji prepoznaje kompleksnost vašeg stanja i pruža podršku prilagođenu vama.