Priča svake žene je drugačija – kako prepoznati sopstveni ritam promena u menopauzi

Kada kažemo "menopauza", često mislimo na jednu sliku - ženu određenih godina sa određenim simptomima. Ali različita iskustva menopauze kod žena su pravilo, ne izuzetak.

Genetika igra ulogu. Ako je majka imala ranu menopauzu, veća je verovatnoća da će i njena ćerka dostići menopauzu rano. Faktori za koje je dokazano da su povezani sa vremenom nastupanja menopauze pored genetske uključuju demografske, reproduktivne karakteristike, kao i stil života i telesnu težinu.

Reproduktivna istorija utiče. Žene koje prođu kroz hirurški indukovanu menopauzu često doživljavaju intenzivnije simptome, a to uključuje i trenutni početak simptoma kao što su pojava valunga i noćnog znojenja, kao ozbiljnije poremećaje spavanja. Žene koje su rađale više dece mogu imati drugačije iskustvo od onih koje nisu i veći je broj njih sa kasnom menopauzom.

Stil života pre menopauze ima uticaj. Hronični stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana - sve to može pogoršati simptome. Zdrav stil života  kao što su zdarava ishrana, redovno umereno vežbanje i kontrola stresa mogu značajno ublažiti rizik od teških simptoma i metaboličkih poremećaja koji često prate menopauzu, mada individualno iskustvo može biti drugačije zbog nasleđenih i reproduktivnih faktora.

Gojaznost takođe komplikuje prelazak. Žene sa viškom kilograma mogu imati intenzivnije simptome zbog veće količine visceralne masnoće koja proizvodi upalne supstance i dodatno remeti hormonski balans. Ali to ne znači da su "krive" - to je jednostavno još jedan faktor koji komplikuje prilagođavanje.

Mentalno zdravlje
Istraživanja su pokala da postoji povećan rizik od prve pojave i rekurentne teške i blage depresije tokom menopauzalne tranzicije u poređenju sa periodom premenopauze.

Trenutni životni kontekst
Prolazite li kroz menopauzu dok istovremeno brinete o starim roditeljima? Dok deca odlaze od kuće? Dok se suočavate sa promenama u karijeri? Sve to se preklapa i dodatno komplikuje iskustvo.

Naša tela nisu mašine. Mi smo kompleksna bića i menopauza nije samo biološki proces, već emotivna, psihološka i socijalna transformacija.

One koje prolaze gotovo neprimetno
Postoje žene - i one nisu mit - koje kroz menopauzu prolaze bez značajnih tegoba. Par toplotnih talasa, možda nešto lošiji san, možda malo manje energije. Ali ništa što menja život.

Veliki procenat žena ne doživljava najčešće simptome ili navode da simptomi postaju manje izraženi tokom vremena. Neke žene čak percipiraju menopauzu kao prirodnu fazu života bez negativnih implikacija. Ako ste jedna od njih - ne osećajte se krivo. Ne morate da opravdavate svoje iskustvo. Vaša priča je takođe validna.

One sa umerenim simptomima
Približno 75% žena doživljava vazomotorne simptome tokom menopause kao što su toplotni talasi koji su neprijatni, ali podnošljivi. Promene u raspoloženju koje primećujete, ali možete da funkcionišete. Poteškoće sa spavanjem, posebno noćna buđenja, prijavljuje 40–60% menopauzalnih žena. Nesanica koja vas nervira, ali ne ruši potpuno.

Ove žene obično nalaze ravnotežu između prilagođavanja načina života i traženja pomoći kada je potrebna. Možda uzmu biljne preparate, promene ishranu, povećaju fizičku aktivnost. Ponekad potraže ginekološku konsultaciju i razmotre opcije.

One čije živote menopauza pretvara naglavačke
A onda su tu žene čije simptome su toliko intenzivni da značajno utiču na kvalitet života, rad, odnose, mentalno zdravlje.

Toplotni talasi koji dolaze 10-15 puta dnevno. Nesanica koja traje mesecima.
Depresija koja se uvlači kao tama. Anksioznost koja parališe. Osećaj da više niste vi.

Ako ste jedna od njih - ne "preterujete". Niste "dramatični". Vaše iskustvo je legitimno i zaslužuje podršku i razumevanje.

Iako se perimenopauza često posmatra kao period ranjivosti za promene mentalnog zdravlja i poremećaja ishrane, posebno kod žena s teškim simptomima, podaci ukazuju na značajnu razliku u iskustvima. Samo oko 12% žena nastavlja da prijavljuje simptome 11–12 godina od početka menopauze.

Sve mi koje prolazimo kroz menopauzu moramo da naučimo jednu važnu veštinu: da slušamo svoje telo, ne tuđe priče.

Vodite dnevnik simptoma

Možda zvuči jednostavno, ali pisanje pomaže. Zato beležite:

• Kada se javljaju toplotni talasi (ujutro, uveče, posle određene hrane)
• Kako spavate (koliko sati, koliko puta se budite)
• Kako se osećate emocionalno (tužno, razdražljivo, anksiozno)
• Promene u težini i apetitu - primećujete li da se kilogrami talože drugačije nego ranije, posebno oko stomaka
• Šta pojačava ili ublažava simptome

Mnoge od nas primećujemo da se telesna težina u menopauzi menja bez jasnog razloga. To nije nedostatak samokontrole - to su hormonske promene koje utiču na metabolizam i način na koji telo skladišti energiju. Pratite ove promene bez osude, samo kao informaciju.

Posle mesec dana imaćete jasniju sliku - i kada odete kod lekara, imaćete konkretne informacije, ne samo "loše se osećam."

Pratite ciklus (ako još uvek imate menstruaciju)

U perimenopauzi - fazi pre potpunog prestanka menstruacije - ciklus postaje haotičan. Možda imate menstruaciju dva meseca zaredom, pa tri meseca pauze, pa ponovo.

Pratite kada dolazi, koliko traje, da li je obilnija ili slabija nego ranije. To pomaže ginekologu da proceni u kojoj ste fazi.

Osluškujte svoju energiju, ne samo simptome

Simptomi su očigledni - toplotni talasi, znojenje, nesanica. Ali kako je sa energijom? Sa motivacijom? Sa željom da izađete napolje, da vidite prijatelje, da radite stvari koje volite?

Pad energije i gubitak interesovanja mogu biti znakovi da vam treba pomoć - čak i kada "očigledni" simptomi nisu toliko izraženi.

Ima razlog zašto se menopauza i kriza srednjih godina često mešaju. Obe dolaze u istom periodu života. Obe uključuju preispitivanje identiteta. Obe postavljaju pitanja: "Ko sam ja sada? Šta želim od ostatka života?"

Menopauza je biološka - hormoni se menjaju, telo reaguje. Kriza srednjih godina je egzistencijalna - gledate unazad i unapred, preispitujete izbore, osećate prolaznost vremena. Kada se ove dve faze života preklope, može biti... intenzivno.

Možda gledate u ogledalo i ne prepoznajete ženu koju vidite. Možda se pitate da li ste napravili prave izbore u životu. Možda osećate da vas vreme juri, a vi niste postigle sve što ste želele.

To nije samo menopauza. To je i životna faza koja traži da zastanete, da se zapitate, da možda promenite smer.

Dragica (52), novinarka, kaže: "Nikada nisam znala šta je zbog hormona, a šta zbog toga što sam se osećala zaglavljeno u životu koji više nije odgovarao. Možda je bio i jedan i drugi razlog. Ali kroz terapiju sam shvatila - menopauza je bila okidač, ali problemi su bili dublji. I to je bilo u redu. Sve to je deo priče."

Menopauza se ne dešava u vakuumu. Dešava se usred života - sa partnerom, decom, roditeljima, prijateljima. Tokom srednjih godina, žena se može suočiti sa promenama u porodičnoj strukturi (deca napuštaju dom), brigom o starenju roditelja (što je poznati faktor rizika za depresiju) ili promenama u karijernom putu.

Partnerski odnosi

Vaš partner možda ne razume šta prolazite. Možda vas pita "zašto si nervozna?" ili kaže "ma nije to strašno, proći će." I vi se osećate neshvaćenima. Kao da vičete u prazno. Rešenje je u razgovoru!

Ali ne nakon što eksplodirate od frustracije, već kada ste mirne. Objasnite šta se dešava u vašem telu. Pokažite mu tekstove, studije, neka razume da to nije "samo u vašoj glavi", već do hormona i biće lakše oboma.

Libido može opasti - i to dodatno komplikuje stvari. Studije su pokazale da je menopauzalna tranzicija povezana sa smanjenjem seksualne želje (libida), nezavisno od hronološkog starenja. Vaginalna suvoća, svrab, peckanje i bol tokom odnosa često su prisutni nakon menopauze. I onda se osećate krivo što "ne želite" ili "ne možete." Istraživanja pokazuju da se žene sa simptomima vaginalnog diskomfora često osećaju "manje seksi"  i "stare". Ali vaša vrednost u vezi nije samo u tome. Intimnost može da se gradi na druge načine - bliskošću, razgovorom, dodirom, zajedničkim vremenom.

Deca koja odlaze (ili ostaju predugo)

Ako imate decu, menopauza često dolazi u trenutku kada oni odlaze iz kuće - na fakultet, u brak, u samostalan život. To povećavaj osećaj praznine kada se kuća isprazni. I opet, dva gubitka odjednom: gubitak reproduktivne uloge (menopauza) i gubitak majčinske svakodnevne uloge (deca odlaze).

Ko ste vi sada, kada više niste "majka koja se brine o deci svaki dan"? Ili obrnuto - deca ostaju duže kod kuće nego što ste očekivale. I vi ste u menopauzi, iscrpljene, a oni još uvek traže vašu podršku, pažnju, prostor. Nije do vas. Ali nije ni zato što su loša deca. To je samo loš tajming.

Stariji roditelji

Mnoge od nas ulaze u menopauzu upravo u trenutku kada naši roditelji postaju stariji, bolesni, zavisni od brige. Vi se brinete o njima. A ko se brine o vama?

Tako da možete se poklopiti da je to period kada se rastrzani između dece (koja još uvek trebaju nešto od vas) i roditelja (koji vam takođe trebaju). I vi u sredini, u menopauzi, pokušavate da budete sve za sve. Ali ne možete. I to je u redu da priznate.

Ima nešto što niko ne pominje naglas, ali sve mi koje prolazimo kroz menopauzu to osećamo.

Društvo vas počinje tretirati kao nevidljive. U radnom okruženju, mlađe kolege dobijaju više pažnje. Na ulici, muškarci više ne gledaju. U medijima, žene preko 50 gotovo ne postoje - osim ako nisu slavne.

Društvo tretira starije žene kao nevidljive - a žene sa viškom kilograma osećaju dvostruku nevidljivost. Dodatno nekad postoji percepcija da naša vrednost leži u mladosti i vitkosti. Kada izgubimo jedno ili oba, osećamo se kao da više nemamo mesto.

Ali to nije istina.

Vaša vrednost nije u vašoj veličini ili godinama. Zdravlje nije broj na vagi - to je kako se osećate, kako funkcionišete, kakav odnos imate sa sobom.

Ali društvo mora da nauči da vas vidi. A mi - moramo da naučimo da same sebe vidimo, čak i kada drugi ne gledaju.

Olivera (54), umetnica, kaže: "Najteže mi je bilo da shvatim da moja vrednost nije u tome kako me drugi vide. Godinama sam merila svoju vrednost po reakcijama drugih - da li me primećuju, da li me pohvaljuju. Menopauza me naterala da pogledam unutra. I tamo sam pronašla ženu koja mi se dopada - čak i kada je svet prestao da gleda."

Ne postoji nagrada za to što trpite u tišini. Ako simptomi značajno utiču na vaš život - rad, odnose, mentalno zdravlje - imate pravo da potražite pomoć. Razgovarajte sa:

• Ginekologom o hormonskoj terapiji ili drugim opcijama. Hormonska supstituciona terapija nije za sve, ali za neke žene može biti izbor i rešenje. Ne verujte mitovima - razgovarajte sa stručnjakom o rizicima i koristima specifično za vas.
• Endokrinologom ako sumnjate na dodatne hormonske probleme (štitna žlezda, insulinska rezistencija). Menopauza može otkriti ili pogoršati postojeće metaboličke poremećaje.
• Psihoterapeutom ako se borite sa emocijama, identitetom, odnosima, depresijom ili anksioznošću. Terapija nije znak slabosti - to je ulaganje u vaše mentalno zdravlje.
• Nutricionistom koji vam može pomoći u kreiranju održivog plana ishrane, za razliku od restriktivnih dijeta koje izazivaju metaboličku adaptaciju.

Pomoć ne znači da ste slabe. Pomoć znači da ste dovoljno mudre da prepoznate kada vam treba podrška.

Prestanite da se poredite sa Marijom koja je kroz menopauzu prošla lako. Prestanite da umanjujete svoje iskustvo jer "druge imaju gore."

Vaša priča je vaša. Legitimna. Validna. Vredna pažnje.

Ako osećate da ste se negde na tom putu izgubili - verujte, niste nestale. Menopauza ume da zamagli put, ali ne briše identitet. Tu ste. Još uvek vi. I kada razumete šta se dešava u vašem telu, ponovo počinjete da ga volite.