Godinama je estrogen bio dirigent koji je balansirao sve - od raspoloženja, preko energije, do načina na koji telo skladišti masnoće. Sada, kada njegov nivo počinje da opada, ceo orkestar počinje da svira drugačiju melodiju.

Ali estrogen nije sam. Tu je i progesteron - hormon koji je decenijama uticao na kvalitet vašeg sna i emocionalnu stabilnost. Kada i on počne da pada, san postaje plići, a raspoloženje nestabilnije.

Prema medicinskim  istraživanjima, pad estrogena počinje već u perimenopauzi - fazi koja može trajati u proseku 4 godine a najviše do 10 godina pre poslednje menstruacije. To znači da promene koje osećate možda traju duže nego što ste očekivale - i to je potpuno normalno.

Znače da ponekad ne možete da se setite imena kolege sa kojim radite dve godine. Znači da vam se desi da plačete gledajući reklamu. Znači da imate dane kada bi htele da se sakrijte od sveta, ali ne znate zašto.

To nije slabost. To je telo koje pokušava da pronađe novu ravnotežu.

Brain fog - ili "mozak u magli" - jedan je od najčešćih, ali najmanje razgovaranih simptoma menopauze. Studije pokazuju da do 60% žena u menopauzi doživljava probleme sa pamćenjem i koncentracijom.

Estrogen ima direktnu ulogu u kognitivnim funkcijama. On utiče na moždane neurotransmitere - hemijske glasnike koji omogućavaju neuronima da komuniciraju. Kada estrogen opada, ta komunikacija postaje manje efikasna.

I onda se dešava ono što mnoge žene opisuju kao "osećam se glupo" ili "mislim da gubim razum". Ali ne gubite razum - vaš mozak se samo prilagođava.

Marija (52), računovođa sa 25 godina iskustva, kaže: "Ranije sam mogla da vodim tri projekta istovremeno i da sve pamtim. Sada moram da zapisujem apsolutno sve. Osećala sam se nesposobno dok mi ginekolog nije objasnio da je to normalno i da će proći."

I hoće. Većina žena primećuje poboljšanje nakon što se hormoni stabilizuju u postmenopauzi.

Godinama ste možda mogle da pojedete kolač bez razmišljanja, da preskočite par treninga, pa opet da održite težinu. Sada se osećate kao da svaki zalogaj ide direktno u stomak.

Pad estrogena ne menja samo kako se osećate - on menja gde i kako telo skladišti energiju. Pre menopauze, estrogen je pomagao da se masnoće ravnomerno distribuiraju. Sada, bez njegove zaštite, masnoće se lakše talože u predelu stomaka - i to ne samo ispod kože, već i oko unutrašnjih organa (visceralna masnoća).

Istraživanja pokazuju da žene u proseku dobiju 2,25  do 4,5 kilograma tokom tranzicije u menopauzu, čak i kada ne menjaju ishranu ili aktivnost. To nije nedostatak discipline - to je biologija.

Ali tu je i još jedan igrač: bazalni metabolizam - količina energije koju telo troši u mirovanju - prirodno opada sa godinama. Ova promena doprinosi ukupnom povećanju telesne mase koje se primećuje kod žena u srednjem životnom dobu, fenomenu povezanim sa starenjem i smanjenom potrošnjom energije u mirovanju.

To ne znači da ste osuđene na gojaznost. Ali znači da stare metode možda više ne funkcionišu i da vam je potreban drugačiji pristup - o čemu ćemo detaljnije pisati u sledećim tekstovima.

Nesanica u menopauzi nije samo "nemam san". Procenjuje se da između 40% i 60% žena prijavljuje poremećaje sna tokom menopauzalne tranzicije i postmenopauze. To je kompleksan problem koji ima više slojeva.

Prvi sloj: Toplotni talasi i noćno znojenje fizički vas bude. Telo se greje, srce ubrzava, počinjete da se znojite - i san je prekinut. U kasnoj menopauzalnoj tranziciji, 40% žena prijavljuje buđenje nekoliko puta tokom noći.

Drugi sloj: Pad progesterona direktno utiče na kvalitet sna. Progesteron ima blago sedativno dejstvo - pomaže mozgu da se smiri i "isključi". Bez njega, san postaje plići i manje osvežavajući.

Treći sloj: Anksioznost i briga koje često prate hormonske promene čine da mozak ne može da se smiri. Dešava se da ležite sa zatvorenim očima, ali umom koji trči maraton.

I onda nastaje začarani krug: u kojem loš sna ometa regulaciju metabolizma i potrošnju energije i povećava rizik od gojaznosti i psiholoških poremećaja (depresije, anksioznosti), a ti psihološki poremećaji/stres zatim pogoršavaju simptome nesanice i buđenja.

Jelena (48), preduzetnica i majka dvoje dece, kaže: "Najgore je što se budim umorna. Spavam 7-8 sati, ali kao da nisam spavala uopšte. Na posao dolazim iscrpljena, pijem tri kafe da bih bila funkcionalna, a onda uveče ne mogu da zaspim. To je pakao."

Jedno jutro se budite srećne i pune energije. Posle podne plačete bez jasnog razloga. Uveče ste razdražljive i sve vas nervira. I pitate se: "Ko sam ja postala?"

Vi ste i dalje vi. Samo vaši hormoni pričaju glasnije nego inače.

Estrogen ima direktan uticaj na serotonin - neurotransmiter koji reguliše raspoloženje. Kada estrogen pada, pada i serotonin. Zato se mnoge žene u menopauzi osećaju tužnije, anksioznije ili razdražljivije nego inače.

Studije pokazuju da žene koje nisu imale ranije epizode depresije (tj. žene sa niskim rizikom) su i dalje 2 do 4 puta izloženije riziku od doživljavanja depresivne epizode tokom menopauze nego u reproduktivnom periodu.

Ali ovo nije samo "hemija". Menopauza često dolazi u periodu života kada se dešavaju i druge velike promene - deca odlaze od kuće, roditelji stare i trebaju im više pažnje, karijera možda stagnira, u ogledalu se pokazuje lice koje "nije više ono iz mladosti".

Sve to zajedno stvara emotivni oluja koju nije lako prevazići sama.

Ana (54), profesorka, kaže: "Najgore je bilo što sam osećala krivicu. Mislila sam da sam nezahvalna - imam sve, zašto sam tužna? Tek kada sam shvatila da je to menopauza, prestala sam da se krivim. I tražila sam pomoć."

Većina simptoma menopauze je neprijatna, ali ne opasna. Ali postoje signali koje ne treba ignorisati:

- Obilna krvarenja ili krvarenje nakon što menstruacija stane duže od godinu dana

- Izrazito loše raspoloženje koje traje duže od dve nedelje

- Srčane tegobe koje se javljaju zajedno sa toplotnim talasima

- Gubitak koštane mase (osteoporoza je česta nakon menopauze)

Ako primetite bilo šta od ovoga, razgovarajte sa svojim lekarom. Menopauza je prirodna, ali ne znači da morate trpeti u tišini.

Razumevanje šta se dešava u telu je prvi korak. Drugi korak je prilagođavanje - ne forsiranje starih navika koje više ne funkcionišu, već pronalaženje novih načina brige o sebi i neke od preporuka su:

Za san: Prilagođavanje okruženja, održavajte sobe hladnijima, izbegavajte kofein posle podne, uvedite rutinu pripreme za spavanje (topla kupka ili tuš, knjiga, tehnike disanja).

Za brain fog: Pišite liste, koristite podsetnike na telefonu. Nemojte sebe kriviti ni za šta. Ovo je privremeno. Smetnje u kognitivnim funkcijama su često tranzitorne i izolovane uglavnom na perimenopauzalni period. Generalno, kod većine žena se ne očekuje pogoršanje kognitivne funkcije u postmenopauzi, osim onog koje se očekuje sa normalnim starenjem.

Za raspoloženje: Razgovarajte sa prijateljima, potražite podršku stručnjaka ako vam je potrebna, vežbajte redovno (čak i samo šetnja pomaže).

Održavanje zdravog načina života koji uključuje redovno vežbanje je ključno za održavanje mišićne mase i zdravlja kostiju, a savetovanje o zdravom načinu života (uključujući ishranu i vežbanje) je vitalno za optimizaciju menopauzalne tranzicije

Za metabolizam: O ovome ćemo detaljnije pisati u sledećem tekstu, ali osnova je: postepene promene, ne drastične dijete koje dodatno šalju telo u stres.

Menopauza nije kraj. To je transformacija - fizička, hormonska, emocionalna.

Telo vam ne radi protiv vas. Ono pokušava da pronađe novi balans. I zaslužuje strpljenje, razumevanje i brigu - ne kritiku.

Šta god da osećate - od zaboravnosti do tuge, od toplotnih talasa do neobjašnjivog osećaja gladi - niste same. I što više govorimo o tome otvoreno, to će biti lakše svim ženama koje prolaze kroz ovo.

Vaše telo se menja. Ali vi ste i dalje vi - samo hrabrije, mudrije i spremnije da slušate šta vam telo govori.