Da li je povremeni post dobar izbor za vas?

Cilj ovog teksta je da odgovori na najčešća pitanja i pomogne vam da se pripremite za razgovor o regulaciji telesne težine sa zdravstvenim radnikom.

Kada je reč o metodama za regulaciju telesne težine, često se stiče utisak da se stalno pojavljuje „nešto novo“. Povremeni post je jedan od pristupa čija popularnost postepeno raste, naročito zbog jednostavnih i lako pamtljivih modela, poput metode 5:2. Za one koji su već isprobali različite načine regulacije telesne težine, može biti zbunjujuće da razluče šta zaista ima smisla i šta bi moglo da funkcioniše baš za njih.

Odgovori u nastavku zasnovani su na dostupnim naučnim dokazima (koji su, važno je naglasiti, još uvek ograničeni), kako biste stekli realniju sliku o potencijalnim prednostima i ograničenjima povremenog posta.

Takođe, važno je imati na umu da osobe koje žive sa gojaznošću češće imaju manjak određenih mikronutrijenata, poput gvožđa ili vitamina D. Zato je preporuka da se pre započinjanja bilo kakvog oblika restrikcije u ishrani posavetujete sa svojim lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom, koji može proceniti vaše zdravstveno stanje i dati odgovarajuće smernice.

Povremeni post je opšti termin koji se koristi za različite režime ishrane u kojima se unos kalorija ograničava u određenim periodima dana ili nedelje. To dovodi do takozvanih produženih perioda posta, tokom kojih je unos energije obično sveden na oko 25% dnevnih potreba.

Jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih modela je metoda 5:2, gde se produženi post primenjuje dva dana u nedelji (ne uzastopno), kada ne unosite više od 500-600 kalorija dnevno, dok ostalim danima jedete normalno.

Drugi čest pristup je vremenski ograničena ishrana 8:16 (time-restricted eating), kod koje se hrana konzumira unutar osmočasovnog perioda tokom dana, dok preostalih 16 sati predstavlja period posta.

Važno je napomenuti da mnogi ljudi širom sveta poste iz verskih razloga, što ne treba poistovećivati sa povremenim postom u svrhu regulacije telesne težine. Na primer, tokom meseca Ramazana, post se sprovodi svakodnevno, od izlaska do zalaska sunca, što obično podrazumeva oko 12 sati bez unosa hrane.

Naučna istraživanja o povremenom postu i dalje se razvijaju. Najnovije studije, koje su obuhvatile oko 600 osoba sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, pokazale su da su ispitanici tokom šest meseci, primenjujući povremeni post, u proseku izgubili između 4% i 8% telesne težine. Kada se uporedi sa dijetama koje podrazumevaju stalno ograničenje kalorija, rezultati u pogledu gubitka težine bili su slični.

Međutim, pri poređenju različitih pristupa regulaciji telesne težine, važno je ne posmatrati samo broj kilograma. Na primer, mediteranska ishrana, koja se odlikuje visokim unosom biljne hrane i minimalnim udelom industrijski prerađenih proizvoda, često dovodi do sličnog gubitka telesne težine, ali ima značajniji pozitivan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova.

Jedno veliko špansko istraživanje pokazalo je da mediteranska ishrana bez energetskog ograničenja može smanjiti rizik od velikih kardiovaskularnih događaja i do 30%. Ipak, ovo istraživanje je sprovedeno kod osoba koje žive u mediteranskim zemljama i već imaju povećan kardiovaskularni rizik, zbog čega je važno sagledati sopstveno zdravstveno stanje i potrebe.

Treba imati u vidu i da promene u ishrani predstavljaju samo jedan deo dugoročnog pristupa regulaciji telesne težine. Zdravstveni radnik može vam pomoći da pronađete plan koji je prilagođen vašem načinu života, jer ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svima.

Indeks telesne mase (ITM) predstavlja odnos telesne mase i visine i najčešće se koristi kao pokazatelj prekomerne telesne težine i gojaznosti. Vrednosti ITM od 25 kg/m² i više ukazuju na prekomernu telesnu težinu, dok vrednosti od 30 kg/m² i više ukazuju na gojaznost.

Kod nekih osoba, povremeni post može dovesti do smanjenja ITM-a. Ipak, važno je naglasiti da ovaj indeks, iako široko korišćen, ima svoja ograničenja i ne pruža potpunu sliku o zdravlju pojedinca.

Tokom razgovora o telesnoj težini, zdravstveni radnik vam može preporučiti terapiju lekovima za regulaciju telesne težine. Postoji više vrsta ovih lekova, koji deluju na hemijske procese u mozgu povezane sa apetitom, unosom hrane i telesnom težinom. Ovi lekovi se propisuju kao dugoročni pristup i mogu pomoći u sprečavanju ponovnog dobijanja kilograma, ukoliko se koriste kontinuirano.

Lekovi se uvek primenjuju uz promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti, a ne kao njihova zamena.

Kao što je ranije pomenuto, za neke osobe post ima verski značaj. Dosadašnja istraživanja pokazuju da efikasnost lekova za regulaciju telesne težine ne opada tokom perioda posta. Ipak, pojedini lekovi mogu uticati na nivoe gvožđa, vitamina D i drugih nutrijenata, zbog čega je izuzetno važno da se pre započinjanja posta konsultujete sa zdravstvenim radnikom.

Iako su istraživanja o biološkim razlikama između polova u kontekstu povremenog posta još uvek ograničena, dosadašnji podaci ne ukazuju na značajne razlike u odgovoru žena i muškaraca na ovaj način ishrane.

Zadatak lekara je da osmisli plan ishrane koji je usklađen sa vašim ličnim preferencijama, zdravstvenim ciljevima i svakodnevnim obavezama. Takav plan treba da bude bezbedan, nutritivno adekvatan, finansijski pristupačan i održiv.

Za neke osobe, povremeni post može biti odgovarajući izbor, ali trenutno postoji ograničen broj dokaza da on obezbeđuje dugoročno smanjenje telesne težine. Dugotrajno i kontinuirano ograničenje kalorija može, kod nekih ljudi, povećati rizik od ponovnog dobijanja kilograma, jer utiče na mehanizme gladi, sitosti i regulacije telesne težine.

U situacijama kada promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti ne daju željene rezultate, psihološka podrška, farmakološka terapija ili barijatrijska hirurgija mogu biti deo rešenja.

Za dugoročnu strategiju regulacije telesne težine, najbolji korak je razgovor sa zdravstvenim radnikom, koji može sagledati vaš način života i predložiti najadekvatniji pristup.