Niko od nas ne može uvek biti vedar i srećan. Sasvim je prirodno da se povremeno osećate tužno, umorno, ljuto, dosadno, anksiozno ili usamljeno. Svi pronalazimo različite načine da se nosimo sa neprijatnim emocijama.

Neko će, na primer, gledati serije do kasno u noć umesto da spava koliko mu je potrebno. Drugi će posegnuti za cigaretama, alkoholom, kupovinom ili drugim oblicima ponašanja koji donose kratkotrajno olakšanje.

Kod nekih ljudi hrana postaje način da se nose sa teškim situacijama i osećanjima kada ništa drugo ne pomaže. Prejedanje ili konzumiranje ukusne, energetski bogate hrane može privremeno smanjiti pritisak ili poslužiti kao distrakcija. Psiholozi ovakvo ponašanje nazivaju emocionalnim prejedanjem.

Svi mi ponekad jedemo iz emocionalnih razloga - samo što neki to rade češće od drugih. Stres i druga negativna osećanja mogu vas navesti da hranu doživite kao izvor utehe.

Isto važi i za velike životne promene, poput zasnivanja porodice, promene posla ili selidbe. Emocionalno posezanje za hranom može doneti kratkotrajno olakšanje, ali vremenom može postati izazov sam po sebi. Kada pokušavate da regulišete telesnu težinu, upravo ono može postati jedna od glavnih emocionalnih prepreka.

Kada se navika emocionalnog uzimanja hrane jednom formira, ona često počinje da funkcioniše automatski. Emocije se mogu toliko povezati sa navikama u ishrani da posegnete za hranom čim ste pod stresom ili tužni, bez mnogo razmišljanja.

Mnogi ljudi koji se suočavaju sa emocionalnim prejedanjem opisuju ga kao osećaj sličan zavisnosti, poput pušenja.

Tako nastaje začarani krug. Prvo jedete kako biste ublažili neprijatna osećanja, što donosi privremeno olakšanje. Zatim se javljaju krivica ili stid zbog prejedanja - i krug se nastavlja ispočetka.

Ovaj ciklus dodatno podstiču negativna iskustva koja su česta kod osoba koje žive sa gojaznošću. Osećaj odbacivanja od strane društva, nedostatak razumevanja i podrške od porodice, prijatelja ili čak zdravstvenih radnika mogu dodatno otežati izlazak iz ovog obrasca ponašanja. U takvim okolnostima, prekidanje emocionalnih prepreka u regulaciji telesne težine postaje još zahtevnije.
 

Emocionalno jedenje ne nastaje samo kao odgovor na svakodnevni stres. Ponekad može biti povezano i sa iskustvima iz ranog životnog perioda, poput trauma u detinjstvu.

To je bio slučaj i sa Viki Muni, koja je koristila hranu kao način da se nosi sa odrastanjem u porodici sa nasilnim ocem. Do svoje 28. godine došla je do 180 kilograma telesne težine.

„Da bih se izborila sa traumom, uzimala bih čokoladicu. Povukla bih se u svoju sobu i, iako sam bila preplavljena emocijama i bolom, jela bih čokoladu i osećala makar malo utehe“, kaže ona.
 

Emocionalno konzumiranje hrane može ozbiljno poremetiti vaše napore da smršate ili održite telesnu težinu. Ipak, važno je da znate - moguće je ponovo se vratiti na pravi put.

Često već i male promene u načinu razmišljanja i svakodnevnim navikama mogu imati veliki pozitivan uticaj na vaše mentalno blagostanje. Ponekad nam je potreban drugačiji pogled da bismo uočili šta treba da promenimo i kako. Ta podrška može doći od prijatelja, člana porodice ili psihologa.

Prvi korak ka smanjenju ili prekidu emocionalnog posezanja za hranom jeste razumevanje izvora negativnih emocija. Sam čin njihovog prepoznavanja može biti važan korak u prevazilaženju emocionalnih prepreka u regulaciji telesne težine. Psiholog vas može voditi kroz taj proces.

Drugi pristup podrazumeva promenu načina na koji reagujete na svoja osećanja. Postoje tehnike i strategije za upravljanje stresom i drugim emocionalnim izazovima. Ako vam je potrebna dodatna podrška, bihejvioralna terapija može pomoći da prepoznate i promenite nezdrave obrasce razmišljanja, ishrane i ponašanja.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili drugim zdravstvenim radnicima kojima verujete (uključujući stručnjake za lečenje gojaznosti) kako biste napravili prvi korak ka održivoj i sveobuhvatnoj podršci.