We have detected that you are located in . Do you want to switch to the local site?
Gojaznost kod žena predstavlja složen problem koji ima značajne posledice, kako po individualno zdravlje, tako i po širu društvenu dobrobit. Posmatrana iz holističke perspektive, gojaznost kod žena zahteva razumevanje složenog međusobnog delovanja bioloških, psiholoških, socijalnih i faktora iz okruženja koji doprinose njenoj učestalosti.
*Na slici je model, a ne pravi pacijent.
Sa biološkog stanovišta, hormonske promene, genetska predispozicija i razlike u metabolizmu mogu imati važnu ulogu u razvoju gojaznosti kod žena. Pored toga, psihološki faktori poput stresa, emocionalnog jedenja i izazova vezanih za sliku o telu takođe mogu doprineti povećanju telesne težine i razvoju gojaznosti.
Sa socijalnog aspekta, kulturne norme, socioekonomski status, kao i dostupnost zdrave hrane i resursa za fizičku aktivnost, u velikoj meri utiču na rizik od gojaznosti kod žena.
Rešavanje ovih društvenih izazova zahteva sveobuhvatan pristup koji obuhvata edukaciju, promene u politikama i intervencije na nivou zajednice, sa ciljem promovisanja zdravih stilova života i smanjenja tereta gojaznosti među ženama.
Razumevanjem gojaznosti kod žena kroz holističku prizmu, otvara se prostor za efikasnije sagledavanje brojnih faktora koji doprinose ovom stanju i razvoj delotvornih strategija za podršku ženama u postizanju i održavanju zdrave telesne težine.
Gojaznost je često rezultat složenog međusobnog delovanja genetske predispozicije i hormonskih faktora kod žena. Genetska predispozicija znači da neke žene imaju veću verovatnoću da razviju gojaznost zbog porodične istorije. Hormonske promene, poput onih koje se javljaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze, takođe mogu uticati na telesnu težinu i sastav tela.
Istraživanja su pokazala da hormoni poput estrogena imaju ključnu ulogu u regulaciji apetita i metabolizma kod žena. Fluktuacije ovog hormona mogu doprineti povećanju telesne težine i razvoju gojaznosti ukoliko se ne prepoznaju i ne uzmu u obzir.
Razumevanje međusobne povezanosti genetike i hormona ključno je za razvoj personalizovanih i efikasnih strategija za prevenciju i upravljanje težinom kod žena.
Pristup gojaznosti kod žena zahteva pomak sa isključivog fokusa na broj na vagi ka inkluzivnom pristupu koji stavlja zdravlje i opšte blagostanje ispred samog gubitka telesne težine. To podrazumeva stvaranje podržavajućeg i inkluzivnog okruženja koje promoviše zdrava ponašanja.
Preusmeravanje pažnje sa intervencija, koje su usmerene isključivo na težinu, ka holističkom unapređenju zdravlja, može poboljšati ukupno blagostanje žena, bez obzira na njihovu trenutnu telesnu težinu. Ovakav pristup uključuje zalaganje za dostupne i pristupačne nutritivno kvalitetne namirnice, prilike za kretanje koje donosi zadovoljstvo, kao i zdravstvenu zaštitu koja prepoznaje različite potrebe žena svih telesnih veličina.
Usvajanjem inkluzivnog pristupa u odnosu na telesnu težinu, moguće je smanjiti stigmu povezanu sa gojaznošću i njene štetne posledice po mentalno i fizičko zdravlje žena. Time se otvara prostor za saosećajniji i efikasniji način podrške ženama u izgradnji uravnoteženog i ispunjenog načina života, oslobođenog pritisaka društvenih ideala telesne težine.
Stres, bilo da potiče iz poslovnog okruženja, porodičnih odnosa ili drugih izvora, može dovesti do emocionalnog jedenja kao načina suočavanja, što dalje može doprineti razvoju gojaznosti. Pored toga, depresija i nisko samopouzdanje mogu uticati na smanjenu motivaciju za usvajanje zdravih navika, poput redovne fizičke aktivnosti i uravnotežene ishrane.
Zbog toga je važno prepoznati i obratiti pažnju na psihosocijalne faktore prilikom razvoja intervencija za gojaznost kod žena. Pružanjem podrške u upravljanju stresom, promocijom mentalnog zdravlja i stvaranjem zdravog okruženja, moguće je osnažiti žene da naprave održive promene u načinu života koje doprinose njihovom ukupnom blagostanju.
*Na slici su modeli, a ne pravi pacijenti.
Kako žene prolaze kroz različite životne faze, poput puberteta, trudnoće i menopauze, suočavaju se sa specifičnim izazovima vezanim za telesnu težinu i sastav tela.
Tokom puberteta, hormonske promene mogu uticati na raspodelu masnog tkiva i brzinu metabolizma, čime se povećava rizik od razvoja gojaznosti. Podrška mladim ženama u ovom periodu ne podrazumeva samo promovisanje zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, već i jačanje pozitivnog odnosa prema telu i samopouzdanja.
Trudnoća donosi značajne promene u telu žene, zbog čega je važno usmeriti se na održavanje zdravih navika tokom ovog perioda, uz pažljivo razmatranje upravljanja telesnom težinom nakon porođaja. Posebno je važno obezbediti sveobuhvatnu nutritivnu podršku, podsticati bezbednu fizičku aktivnost i adresirati psihološke faktore koji mogu uticati na odnos žene prema telu i hrani.
Tokom menopauze, hormonske promene mogu dovesti do preraspodele masnog tkiva i smanjenja bazalnog metabolizma, čineći žene podložnijim povećanju telesne težine. Osnaživanje žena znanjem o promenama koje prate menopauzu i promovisanje holističkih pristupa upravljanju težinom može doprineti njihovom ukupnom blagostanju u ovom životnom periodu.
Razumevanje i adresiranje specifičnih izazova sa kojima se žene suočavaju u različitim fazama života doprinosi sveobuhvatnijem i podržavajućem pristupu upravljanju gojaznošću i unapređenju zdravlja.
U narednim celinama biće detaljnije razmatrane strategije za suočavanje sa izazovima vezanim za telesnu težinu u različitim životnim fazama, sa ciljem osnaživanja žena da stave svoje blagostanje u prvi plan i razviju pozitivan odnos prema svom telu.
Gojaznost kod žena može biti povezana sa brojnim zdravstvenim rizicima koji obuhvataju i fizičko i mentalno zdravlje. Sa aspekta fizičkog zdravlja, gojaznost povećava rizik od razvoja hroničnih stanja kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija i određene vrste karcinoma.
Ovi rizici dodatno su pojačani izazovima specifičnim za žene, uključujući sindrom policističnih jajnika i komplikacije tokom trudnoće.
Pored fizičkih posledica, gojaznost kod žena može imati snažan uticaj i na mentalno zdravlje. Žene koje se suočavaju sa gojaznošću mogu doživljavati psihološki distres, nisko samopouzdanje i povećanu osetljivost na stanja poput anksioznosti i depresije.
Preplitanje fizičkih i mentalnih izazova zahteva holistički pristup koji u obzir uzima celokupno blagostanje žena pogođenih gojaznošću.
Upravljanje težinom kod žena zahteva višeslojni pristup koji uzima u obzir genetsku predispoziciju, hormonske faktore, psihosocijalne elemente i specifične izazove u različitim fazama života žene. Usvajanje inkluzivnog pristupa telesnoj težini može doprineti unapređenju opšteg blagostanja i smanjenju stigme, omogućavajući saosećajniji i efikasniji vid podrške ženama na njihovom putu ka uravnoteženom i ispunjenom životu.
Istovremeno, važno je prepoznati brojne zdravstvene rizike povezane sa gojaznošću kod žena – kako fizičke, tako i mentalne – i primenjivati holističke strategije za njihovo ublažavanje.
Razumevanjem i adresiranjem ovih faktora moguće je razviti personalizovane i efikasne intervencije koje osnažuju žene da daju prioritet svom zdravlju i izgrade pozitivan odnos prema sopstvenom telu.
SM25OB00139, decembar 2025
