U mnogim zapadnim društvima mršavost se idealizuje – mediji, društvene mreže i modne industrije neprestano naglašavaju “vitki” izgled kao standard lepote. S druge strane, u pojedinim kulturama veća telesna masa simbolizuje prosperitet i blagostanje.

Ove razlike direktno utiču na to kako se ljudi koji žive sa gojaznošću osećaju u svojoj zajednici – da li su prihvaćeni ili stigmatizovani. Pogrešna shvatanja o telu, koja često počinju u detinjstvu, ostavljaju duboke psihološke posledice na osobe čiji se fizički izgled “ne uklapa u zadati format”. 

Jedna nedavno sprovedena anketa pokazuje koliko su ove kluturološke nijanse složene: u Indiji, čak 76% osoba sa gojaznošću veruje da ona negativno utiče na njihov društveni život. Sličan stav ima i 75% ispitanih u Brazilu. U Španiji, međutim, samo 40% deli to mišljenje. Još izraženija razlika vidi se u strahu od gubitka posla zbog viška kilograma – 51% u Indiji, naspram svega 18% u Španiji i 24% u Italiji.

Socioekonomski uslovi dodatno oblikuju život osoba sa gojaznošću. Pristup zdravoj hrani, kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i programima podrške često zavisi od ekonomske situacije.

Prema nedavnom istraživanju, ljudi sa gojaznošću širom sveta izdvajaju značajan deo prihoda na troškove povezane sa svojim stanjem – od 3.856 dolara godišnje u Brazilu, do čak 17.076 dolara u Japanu.

Interesantno je da upravo u Japanu i Južnoj Koreji, gde su ovi troškovi najviši, ispitanici najmanje veruju da je takvo ulaganje opravdano – još jedan dokaz koliko kultura utiče na percepciju zdravlja.

Kada govorimo o gojaznosti, ne postoji univerzalno rešenje. Neko je vidi prvenstveno kao zdravstveni izazov, dok drugi uz svoju gojaznost nose teret društvene stigme. Zato strategije za podršku moraju biti prilagođene lokalnim vrednostima i kulturi – ali uvek prožete saosećanjem i razumevanjem.

Jer, iza svake brojke stoji čovek i njegova lična priča.