We have detected that you are located in . Do you want to switch to the local site?
Zamislite svet u kojem crveno svetlo na semaforu danas znači „Stop“, a sutra znači „Kreni“, dok zeleno znači „Stani“! U takvom svetu bismo bili potpuno zbunjeni i nikada ne bismo stigli nigde. Ipak, upravo ovakav efekat stvaraju kontradiktorne poruke i pravila vezana za uloge muškaraca u društvu, a u nekim slučajevima mogu čak i da ugroze naše zdravlje. Da li moramo da prihvatimo ova pravila ili možemo da odlučimo sami?
*Na slici je model, a ne pravi pacijent.
Ovo se naziva rodna ideologija - unutrašnji, kulturno usađeni sistem uverenja koji vam govori kako treba da se osećate i ponašate.
Tradicionalna muška ideologija obično glasi: muškarci nikada ne smeju da pokažu slabost ili se bave „ženskim“ stvarima; treba da traže avanturu, čak i ako to podrazumeva nasilje; da teže uspehu i budu „čvrsti k’o stena“ sa stavom „nema plakanja“.
Većina muškaraca koji čitaju ovaj tekst prepoznaje ovakve stavove. Ali koliko zaista verujete u njih i koliko ih primenjujete u svom životu? Da li je moguće da ovo ponašanje više šteti nego koristi?
Psiholog dr Majkl Volis (Michael Vallis) veruje da razumevanje ponašanja, a ne njegovo osuđivanje, predstavlja osnovu za promenu. Razumevanje našeg ponašanja daje nam šansu da razmislimo, sagledamo alternative i odlučimo koji nas to korak približava osobi koja želimo da postanemo.
Ljudi imaju instinkte za preživljavanje, i to ne samo fizičkog, već i društvenog. Kao društvena bića, želimo da se uklopimo i izbegnemo odbacivanje. Zato postoje pravila šta je prihvatljivo, a šta nije.
Da li ste možda razvili uverenja o tome kako „muškarac treba da se ponaša“, a koja vam zapravo otežavaju regulaciju telesne težine?
Muškarci često pogrešno procenjuju sopstvenu težinu u poređenju sa ženama. Retko ćete čuti muškarca da pita partnerku: „Da li u ovome izgledam ogromno?“
Suprotno tome, nije neuobičajeno da muškarac udari šakom po stomaku, ispruži grudi i kaže: „Uvek sam bio veliki i snažan.“ Čak i kada muškarci priznaju višak kilograma, ređe povezuju to sa zdravstvenim problemima i ređe razmišljaju o regulaciji težine.
A zašto je to važno? Zato što gojaznost raste širom sveta. Na primer, među muškarcima rođenim između 1946. i 1964, učestalost gojaznosti porasla je za 29% u svakom decenijskom periodu od 1950. godine.
„Još jedan problem tradicionalnih muških uverenja je to što muškarci ređe traže pomoć kada im je potrebna. Traženje pomoći je u suprotnosti sa verovanjem da čovek mora biti jak i samostalan“ – kaže dr Volis.
Zamislite da niste zadovoljni svojom težinom, osećate se loše zbog toga. Potiskivanjem osećanja ništa se ne menja, što stvara začarani krug koji dodatno pogoršava samopouzdanje i telesnu težinu. Neki muškarci razviju tzv. „sindrom prevare“ – snažni spolja, oštećeni iznutra.
Muškarci često trpe u tišini, osećajući frustraciju što se ništa ne menja. U razvijenim zemljama, muškarci su izloženi većem riziku od gotovo svih hroničnih bolesti: raka pluća, bolesti jetre, srčanih bolesti, moždanog udara i, da, gojaznosti.
Njihova instinktivna reakcija na stres često je izbegavanje ili bežanje, što ih sprečava da prihvate problem i potraže pomoć.
Na sreću, postoje drugi načini suočavanja sa problemom osim izbegavanja. Ovde nalazimo četiri pristupa upravljanju stresom:
Ovo nisu opcije „dobro“ ili „loše“. Razmislite o njima kao o izborima - ako plan A ne funkcioniše, pokušajte plan B. Otvorenost za izražavanje osećanja i brigu o sebi i drugima može otvoriti čitav svet mogućnosti.
Dobro je kada imate više opcija, jer je gojaznost kompleksna bolest. Ona je rezultat kombinacije bioloških, genetskih, socijalnih, životnih i ličnih faktora, a ne samo nedostatka volje. Kao i kod drugih hroničnih bolesti, pojedinac ne može samostalno upravljati problemom.
Mnoga istraživanja o gojaznosti uključuju više žene nego muškarace, što otežava prilagođavanje programa muškim potrebama.
Postoje dva istraživanja koja su bila usmerena isključivo na muškarce. Jedan se zvao FFIT (Football Fans in Training) program, gde su učesnici vežbali na fudbalskim stadionima. Drugi je bio HAT TRICK, a muškarci su koristili svlačionice polu-profesionalnih hokejaških hala za edukaciju.
Istraživanja su pokazala da su programi privlačniji muškarcima kada:
Ako teško prihvatate dijagnozu gojaznosti kao hronične bolesti, razmislite o promeni perspektive: „Umesto da se vidite kao bolesni ili slabi, možete se posmatrati kao sportista koji treba tim trenera“ - naglašava dr Volis.
Umesto da vidite sebe kao bolesnog ili slabog, nekoga kome je potrebna pomoć, da li biste radije promenili tu situaciju i mogli sebe da posmatrate kao sportistu?
Svakom sportisti je potreban trener. Malo njih dođe do vrha bez jednog ili čitavog tima trenera. Da li bi vam tako bilo lakše da krenete ka regulisanju svoje težine i poboljšanju zdravlja?
Vaš „tim za zdravlje“ može uključivati:
Počnite da okupljate svoj tim “trenera” za zdravlje i korak po korak, doći ćete do svog cilja. Samo ostanite angažovani i uporni.
SM25OB00144, decembar 2025
