Pojam gojaznosti nekad i sad: put do prihvatanja bolesti

Povodom ovog jubileja, istražujemo: da li su ovi trenuci promenili način na koji društvo gleda na gojaznost? Da li smo bliže trenutku kada će individualne zdravstvene potrebe biti “u trendu”, a ne predmet osude?

Pre više od 20.000 godina, obline su bile znak plodnosti i materinstva. Figurine iz tog doba svedoče o vremenu kada su obimni oblici tela slavili život.

Ali kroz vekove, taj ideal se ljuljao između slavljenja i stigmatizacije. Ulaskom u 20. i 21. vek, zavladali su nerealni standardi mršavosti - vitka tela, često neostvariva, prikazivana su kao jedini poželjni oblik lepote. I dok su mediji gajili taj mit, broj ljudi sa gojaznošću je rastao. Između 1990. i 2022. godine, taj broj se više nego udvostručio.

Uprkos novim medicinskim smernicama, realnost je bila surova: oni koji su tražili pomoć nailazili su na malo opcija za dugoročnu negu. Razlozi su bili višeslojni:

• Nedovoljno obrazovanje zdravstvenih radnika o gojaznosti.
• Predrasude u zdravstvenom sistemu, zbog kojih su mnogi izbegavali preglede.
• Fokus na kratkoročne rezultate - cilj gubitka od 5% telesne mase, što često nije bilo u skladu s ličnim očekivanjima i retko održivo na duže staze.

Rezultat? Beskonačni ciklusi gubitka i ponovnog dobijanja kilograma. Ali ispod površine, spremala se promena.

Početkom 2000-ih javnost je počela da preispituje ideal lepote. Izveštaji poput “Prave istine o lepoti” otkrivali su kako slike iz medija podstiču oštru samokritiku i narušavaju mentalno zdravlje. Pokreti za “pravu lepotu” i inkluzivnost tela polako su postajali vidljiviji.

I dok je modna industrija tek stidljivo otvarala vrata plus-size modelima, u društvu je tinjala ideja da je vreme da se priča promeni.

Oktobar 2015. godine doneo je prvi Svetski dan borbe protiv gojaznosti. U isto vreme, Društvo za gojaznost počelo je da promoviše jezik koji ističe ljude - “osoba koja živi sa gojaznošću” umesto “gojazna osoba”. Cilj je bio jasan: ukloniti krivicu i sramotu iz samog jezika, a time i iz društvene percepcije.

Korišćenje jezika koji stavlja ljude u prvi plan, takođe je trebalo da se odrazi u literaturi i akademskim istraživanjima, kako bi se borili protiv predrasuda o težini koje su preovladavale u zdravstvenim uslovima. Podaci iz tog perioda pokazuju da je samo 6% naučnih radova koristilo ovaj pristup, dok su ostali perpetuirali ideju da je gojaznost posledica lične slabosti. Ipak, studija iz 2013-2015. otkriva ohrabrujući trend: broj ljudi koji su gojaznost videli isključivo kao “lični problem loših izbora” opao je sa 44% na 36%.

Pokret za pozitivnost tela eksplodirao je na društvenim mrežama. Ljudi su počeli da pričaju svoje priče, ruše stereotipe i slave raznolikost. Plus-size modeli postali su deo velikih kampanja, a 2019. godine, britanska vlada pozvala je influensere na konsultacije o borbi protiv negativne slike tela.

Ulazak termina “body positivity” u Oksfordski rečnik 2021. godine bio je svojevrsno priznanje da ova ideja više nije samo trend – već deo kulture. U poslednje vreme, Koalicija za akciju protiv gojaznosti pozvana je na konsultaciju povodom filma „Kit“ (The Whale) nominovanog za Oskara 2023. godine, kako bi se osigurala osetljivija i tačnija prikazivanja iskustva života sa gojaznošću.

U isto vreme, medicina je ponudila nove opcije za lečenje gojaznosti kod osoba čiji ITM prelazi 30. Iako je između 2009. i 2015. samo 0,2% ljudi koji su ispunjavali uslove za tretman gojaznosti zaista i dobilo lečenje, poslednjih godina se sve menja.

Danas su dostupni različiti tretmani – oralni, injekcioni, dnevni, nedeljni – prilagođeni individualnim potrebama i propisani isključivo od strane stručnjaka, uz preporuku obavezne dugoročne promene životnih navika.

Pojava većeg broja opcija lečenja donela je i veću svest o gojaznosti – ne samo među onima koji se sa njom bore, već i u široj javnosti. Nedavna istraživanja pokazuju da interesovanje za lečenje gojaznosti značajno raste i među zdravstvenim radnicima. Tako se broj lekara sertifikovanih od strane Američkog odbora za medicinu gojaznosti skoro udvostručio od 2020. godine, a multidisciplinarni pristupi, uključujući nutricioniste i psihologe, postaju standard.

Uprkos napretku, društveni odgovor na gojaznost ostaje složen. Zakonodavna zaštita od diskriminacije zbog gojaznosti na random mestu i u drugim životnim blastima i dalje je slaba ili nepostojeća u mnogim državama. Predviđa se da će ove godine broj ljudi sa gojaznošću dostići 1 milijardu, a visok ITM ostaje vodeći faktor rizika za srčane bolesti.

Zato je sada važnije nego ikad da holistička briga postane norma, a ne privilegija.